Извођење: Марко Мандић
Режија и сценографија: Бојан Јаблановец
Светло и сцена: Игор Ремета
Продуцент: Шпела Трошт
Продукција: Виа негатива, Серија представа Виа нова 2011, уз подршку Министарства културе Републике Словеније и Града Љубљане
Копродукција: СНГ Драма Љубљана
Представа траје 80 минута
   |
Глумац као машина за производњу емоција, глумац као средство идентификације, глумац као објекат фасцинације... У нешто више од сат времена, Марко преобликује своје тело кроз 37 улога (аутентичних остварења у театарским представама извођеним у периоду 1996–2010) како би на сцену поставио суштину глумца, што је немогуће свести на улогу. Представљени драмски ликови задржавају своје физичке карактеристике, оригинални текст, сценски говор, типичне ситуације, укључујући, где је то могуће, оригиналне костиме, реквизите и музику. Компилација не прати хронологију њиховог настанка. МандићМашина је завршни део трилогије Мандић (Extract Mandić, Viva Mandić, MandićMachine).
Награда Удружења позоришних критичара Словеније за најбољу представу у сезони 2010/2011. „Задивљујући психо-физички израз...“ (из образложења награде)
Виа негатива је међународни пројекат у пољу извођачких уметности. Свој рад фокусира на однос између извођача и публике у стварном времену и простору. Бави се односом између сложеног тока гледишта, очекивања, судова, закључака, признања, стереотипа, заблуда, предрасуда, толеранције или нетолеранције, знања и недостатка истог; све ово изазива различите емоционалне, рационалне или ирационалне одговоре. Није важно шта су предмет или прича представе, чланови Виа негативе увек трагају за ситуацијом која покреће овај однос и држи га будним. Занима их жива уметност која постоји због питања а не због одговора. Тиме њихове извођачке стратегије постају све разноврсније: театар, предавање, плес, видео, радикална телесна пракса, галеријски пројекти... Осећају да су најстварнији када дотичу оно шта се не може више рационализовати, када не морају више да се претварају да разумеју нешто што заправо не разумеју. Раде као колектив у коме се сваки појединац бори својим разлозима, телом и храброшћу, имагинацијом и умом, вештинама и енергијом за властити смисао и позицију на сцени.
Заједно раде од 2002. године. У периоду 2002–2008. реализовали су седам пројеката, од којих је сваки посвећен једном смртном греху. Организовали су бројне радионице. Пројекту су се прикључили извођачи из многих земања, чиме је добио међународни карактер. На новој серији представа, под називом Виа нова, почели су да раде 2009. године. ВН има седиште у Љубљани; уметнички директор и оснивач пројекта је позоришни редитељ Бојан Јаблановец. ВН је тип отвореног пројекта, што значи да не представља позоришну групу са сталним бројем чланова.
Венецијанско бијенале, Kampnagel Hamburg, Hebbel am Ufer Berlin, New Territories Glasgow, Bit Teatergarasjen Bergen, Vie Scena Contemporanea Modena, Natura dei teatri Parma, Volksteater Wien, Frascatti Amsterdam, Contemporary drama Budapest, Recontres Marseille, Small Inventory Prague, Eurokaz Zagreb, Инфант Нови Сад, Fiat Podgorica, Mot Skopje…