ИНФАНТ 2020. ПРОГРАМ

Фестивал ће се одржавати на отвореном простору Кинеске четврти

од 4. до 6. септембра.

 

ПЕТАК, 4. СЕПТЕМБАР,

20:30

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ 

Концерт Никола Пејаковић – Коља

21:00

АНА ФРАНК, Шабачко позориште

 

 

СУБОТА, 5. СЕПТЕМБАР, 20:00

ПРОСТОР ЗА РЕВОЛУЦИЈУ, Битеф денс компанија

 

 

СУБОТА, 5. СЕПТЕМБАР, 21:30

АЛГОРИТАМ СНА, Театар МИМАРТ

 

 

 

НЕДЕЉА, 6. СЕПТЕМБАР, 20:30

КО ЈЕ УБИО ЏЕНИС ЏОПЛИН, СНП, (у част награђених уметника)

 

 

Улаз је слободан и бесплатан за све посетиоце!!

ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ

 

РАДИОНИЦЕ:

 

Александар Поповски, редитељ

Јавно читање ” Стаклене менажерије” Тенеси Вилијамса (онлајн)

Најважнија ствар кад се чита стрип је да се чита у себи. Никад нити један глас није био онај који чујем кад читам стрип. Исто то, само обрнуто, важи за драму. Читање драме у себи је информативна ствар. Читање драме на глас, јавно читање драме, ствара онај прави утисак за текст.Мој професор драматургије Горан Стефановски је увек инсистирао на томе да читамо на глас. Бернард Шо је своје драме глумцима сам читао на глас пре него би им дао у руке и права да они читају.  Јавно читање драме је посебно важан тренутак за аутора. Не случајно на BBC  можете чути снимљене драме. Књига  је нешто друго, књига поново тражи тај унутрашњи глас. Драма је посебна форма и како се моје искуство годинама таложи, тако разумем и инсистирам на  јавном читању драма. Обично кад ми се први утисак за неки текст успостави, тражим глумце са којима организујем јавно читање. Ако се утисак потврди, онда знм да је та драма мој следећи пројекат.

 

 

Ненад Пећинар, глумац

” Сумњиво лице”- ново читање драме

04.,05.,06. септембар 17:00-19:00

Наступ на ” инфант радионици” има свој радни наслов и он је везан за класику или како бисмо је данас читали, схватали, видели, осетили или доживели на сцени. Како данас класична драмска дела могу да утичу на друштво, каква је њихова рецепција, који су све то начини како она кореспондирају са нашом стварношћу? Шта је то непромењиво и које су данас наше могућности за нова читања и учитавања? Да ли је истина да је позориште данас способно да одигра ту субверзивну улогу као пре једног века или је ипак стварност таква да публику и друштво театар и уметност не занимају баш много? Сходно упитаностима, узео сам баш Сумњиво лице, као посебан случај у мору драма које су се бавиле критиком друштва. Задатак радионице би био да се у  3 дана позабавимо могућностима новог читања. Због ситуације са пандемијом, на радионицу сам позвао 9 младих учесника које сам упознао од њихових првих сусрета са сценом у Дечјем културном центру.

 

Иста Степанов, кореографкиња

Савремени плес

04.,05.,06. септембар 17:00-18:00

У двадесетом веку развиле су се нове плесне форме, које карактеришу већа слобода у покрету тела и изражавање осећаја, мисли, али и комплексности данашњег живота. Модеран балет, као и музика, има ту универзалност која има моћ да превазиђе све препреке и зближи и уједини људе језиком игре. Савремени плес није само уметност која се посматра. Свако, без обзира на своје могућности, године старости и интересовања, има право и може да се бави игром.

„Није реч само о уметности и способности, реч је о животу, о проналажењу говора о животу. Да плес, како га ми показујемо, буди осећања, сећања и наде, заједничке за све људе.”

Пина Бауш

 

Бојан Милосављевић, редитељ

“Чекић и огледало”- радионица савременог театра

04.,05.,06. септембар 17:00-19:00

Полазећи од Брехтове изјаве да уметност није огледало у коме се свет рефлектује, већ чекић којим се свет обликује, у оквиру ове тродневне радионице истраживаћемо наративе, теме и приче које обрађује савремено позориште. Да ли је уметник само пасивни посматрач или активни учесник друштвених збивања? Да ли је уметност заборав и бекство од стварности или захтев за њеном променом? Посебан фокус биће на истраживању могућности критичког мишљења и ангажованог уметничког израза. Анализираћемо на који начин тумачимо свет око нас и сопствени идентитет и како то утиче на наше читање и разумевање уметности. Радионица је интерактивна, са индивидуалним креативним задацима. Намењена је пре свега студентима свих факултета, али је отворена и за остале заинтересоване учеснике и учеснице.

 

Никола Завишић, редитељ

“Светлосне приче- магија са графоскопа”

04.,05.,06. септембар 20:00-23:00

У оквиру ове радионице која је намењена свима које занима стварање имагинарних слика, снова и визија помоћу крајње једноставног, али врло интересантног светлосног извора – графоскопа. Полазници ће имати прилику да виде какве све узбудљиве слике могу да се пројектују преко графоскопа на велике површине зида или платна, да се упознају са материјалима помоћу којих ове слике настају, да прате њихове сталне промене и истраже низ различитих могућности претапања и стварања сопствених уметничких креација кроз лично искуство и практичан рад на графоскопу.

 

Бошко Ђорђевић, редитељ

“ВР као уметнички перформанс”

04.,05.,06. септембар 18:00-19:30

Теорија постављена средином прошлог века каже: Свака напредна цивилизација, тежиће креацији једне или више сопствених  виртуелних реалности (светова). Напретком технологије, овај ’стварни’ и онај виртуелни свет ће све мање моћи  да се разликују, а пошто је виртуелни  створен по жељи и вољи човека креатора –више ће погодовати егу творца него, постојећи, обичан свет. Када у овако створеном виртуелном свету креирамо  и сопствену физику елементарних честица -омогућујемо и манипулацију том физиком од стране станара, тј  корисника, тог подсвета. Тако настају  генерације виртуелних светова, а математички гледано, мала је вероватноћа да смо ми баш тај први, од кога је све кренуло. Међутим, креација виртуелног света би подразумевала дефиницију сваке тачке грида, а догађаји би се пребрзо умножавали  – тако да њихов прогрес не би могао да испрати ни суперкомпјутер неке напредне цивилизације … изузев наравно  у колико алгоритам  не занемари –  да је грана заиста пала!

 

Светислав Јованов, драматург

“Разглед”- радионица позоришне критике

Крајњи циљ ове радионице је реализовање позоришних критика о представама из такмичарског програма овогодишњег ИНФАНТ-а, које треба да настану у контексту међусобних начелних и конкретних расправа  размена мишљења младих критичара, али и у контексту њиховог заједничког фестивалског искуства; такође, ове критике ће на крају бити публиковане на сајту фестивала. Учесници радионице су  студенткиње драматургије са новосадске Академије уметности.

 

Мира Добрковић, циркуска уметница

“Цирконео”- школа циркуса

04.,05.,06. септембар 17:00-19:00

Школа циркуса “Цирконео” ће сва три дана фестивала одржати почетничке радионице за децу и младе. Циркуске вештине доприносе правилном физичком и психичком развоју деце и младих, као и побољшању психо- физичког стања свих узраста, од деце до пензионера. Циркус заступа толеранцију, сарадњу, екологију и равноправност. Радионице циркуских вештина намењене су свима, без обзира на физичке предиспозиције и један од принципа  је да се све може и да је истраност најважнија. Тај принцип се рефлектује и на  живот ван циркуса. Сви заинтересовани треба да понесу опрему за тренинг, флашицу воде и добро расположење.

Пријаве за радионицу су на mail cirkoneo@gmail.com

 

Марко Петковић, примењени уметник

Тамара Миловић, примењена уметница

Боди арт

04.,05.,06. септембар 19:00-20:30

Боди арт је један од најранијих облика уметничког изражавања познат човечанству. Најстарији подаци о тој врсти уметности датирају из времена Каменог Доба. Чињеница да су људи одувек користили уметност да пренесу поруке и дубља значења је неизбежна. Постоје разни облици боди арта као на пример, тетовирање, трајна шминка, пирсинзи и боди пејнт ( бојење тела) којим ћемо се ми бавити. Уз помоћ привремених перивих боја пружићемо учесницима шансу да на сопственом телу виде какав је осећај носити такав вид уметности на себи. У понуди ће бити разни облици и теме које ће моћи да изаберу да им професионално буду нацртане на телу. Боди пејнт не зна за старосне границе тако да су сви од мале деце до бака и дека позвани да учествују.

 

ИЗЛОЖБЕ:

“Скулптура Трансформерси и Диноботи”

аутор: Данило Балетић 

 

Данило Балетић је мајстор обраде метала, који је за реализацију ове изложбе користио одслужене материјале- метал и пластику. Транспозицијом  одбаченог индустријског матерјала/ предмета створио је нови поетичан облик, дао му суштину, естетски и уметнички циљ и тиме материјализовао основну идеју стварања нове вредности одбаченог. Иза ове приче о Трансформерсима која је покренута 2012. године стоји идеја заштите животне средине, са поруком о трансформацији и променама. Да ли се и на који начин та идеја и функција преобликовале? Какву причу причају данас Трансформерси у односу на оне коијма смо се дивили 2012. године? Да ли је трансформација увек присутна у нама самима? Чини се да Трансформерси остају доследни почетној идеји и поруци, трансформацији ничег одбаченог у нешто лепо и корисно. Једино се трансформишу простори на којима они преносе поруку. То је и порука коју би требало да доживи људски род како би се вратио природи коју је занемарио.

 

“ВОЈВОЂАНСКИ СЛИКАРИ”

 

Изложбом „Војвођански сликари“, представљамо дела уметника који су излагали у Стуартс галерији: Лео Баркарола, Миленко Буиша, Татјана Васовић Бурсаћ, Данило Вуксановић, Татјана Димитријевић,Милан Лазић, Моника Сигети, те дела Ђорђа Беаре,Душка  Стојановић и Милорада Михајловића, чија су дела у фундусу галерије. Средњоевропски културни центар Нови Сад делује од 2017. године као удружење, основано је са циљем промовисања савремених уметности. Највише је активно на подручју Новог Сада, где је током 2018. године основана и Галерија „Стуартс“ /Street Urban Art Serbia. Осим дога, организовало је многе значајне изложбе и у другим градовима Србије.