Марјан Нећак, Маја Хрговић

ДЕВОЈЧИЦА СА ЖИЦАМА

Словенско народно гледалишче Драма, Словенија

Moving Music Theatre, Македонија

Режија: Марјан Нећак

Играју: Барбара Церар, Урош Фурст, Бранко Штурбеј

Драматург: Дарја Доминкуш

Стихови: Ана Бунтевска

Превод: Искра Пенева

Композитор и сценограф: Марјан Нећак

Костим: Наташа Филиповић

Видео: Марин Лукановић

Кореографија: Жиган Крајнчан

Лектор: Татјана Станчић

Трајање: 70`

Словеначко народно позориште Драма, Љубљана, је најзначајније позориште у Словенији са највећим, најпрепознатљивијим и најуваженијим ансамблом који броји 45 глумица и глумаца. Репертоар Драме садржи класичне, савремене и експерименталне позоришне продукције.

Moving Music Theatre, Битола, усмерен је на продукцију савременог музичког позоришта и плесне музике као и модерних облика опере, музичких и техничких експерименталних представа. Циљ ММТ-а је да постане лабораторија за истраживање и развијање идеја о новим начинима извођења кроз призму музичког театра намењеног различитим извођачима – перформерима, певачима, музичарима, редитељима, кореографима и визуелним уметницима.

„Девојчица са жицама“ (Deklica s strunami)  је савремена драмска опера о раскошној виолинисткињи која путује возом по Европи. У возу из којег не може да сиђе, садржан је цео њен живот, од раног детињства када је желела да постане врхунски музичар до дубоке старости где је и даље у потрази за својом срећном „под Европским небом” иако је цео живот провела као улични свирач. Сличност са бајком „Девојчица са шибицама” Ханса Кристијана Андерсена је вишеслојна. Тешка економска ситуација, проблематичан однос са још проблематичнијим оцем, потрага за срећним местом у савременој Европи која постаје све нетолерантније место оивичено бодљикавом жицом, бедемима и ограничењима –  „Девојчица са жицама“ је подсетник на све оне талентоване појединце који су у потрази за местом на којем могу да развију свој дар и потенцијал.

„Девојчица са жицама“ је интимна драма смештена у позадини друштвених догађаја у савременој Европи. Радња се одвија на граници између сна и јаве, између препознатљивих, непријатних ситуација на граничним прелазима и станицама, сећањима и визијама које повезују различита времена и језике, музику и поезију, огорченост и лепоту живота.

Нећакова режија и сценографија спајају границе светова и уметности: пероне, прозор воза, пртљаг путника и умет­ ника, инструменте и музичку кутију сећања и надања […] Ова је савремена драмска опера, метафорична драмско–музичка­ партитура променила барем део визуре позори­ шта, уметности и европских страхова и надања.

Мира Мухоберац, „Вијенац”