ТРЕЋИ ПРОСТОР

Перпетуумденс, Србија

Аутор пројекта и кореограф: Светлана Ђуровић

Текст: Емил Сиоран

Играчи: Ана Обрадовић, Невена Илић

Текст говори: Слађана Пајчић

Музичка  драматругија : Светлана Ђуровић

Костим: Ида Игњатовић, Ана  Несимовски

Фотографија: Оливера Инђић

Камера: Дејан Остојић

Видео: Радослав Опалић

Дизајн: Андријана Томић

Тонски сниматељ: Дејан Сивац

Организација и маркетинг: Ранко  Ласица

Музика, компилација аутора: Л.В. Бетховен, Ј.С. Бах, Г.Ф Хендл, Ф. Глас

Трајање: 45`

Центар за уметност покрета „Пeрпетуум” основан је 1999. године у Београду  као независна непрофитабилна уметничка организација чији је главни циљ подршка креативности и едукација младих у сфери савременог плеса. Центар је од самог почетка у свом раду форсирао различите врсте пракси које данас мање или више егзистирају у плесној уметности, пружајући својим полазницима широк дијапазон избора и стварајући на тај начин једну солидну основу за даља индивидуална усавршавања и надградњу. У оквиру центра постоје секције за: савремену игру, класичан балет, џез-денс, јогу и аикидо. Центар се бави још низом делатности које су базиране на широкој сарадњи и повезивању са плесном заједницом како у нашој земљи тако и у иностранству.

„Трећи простор “ је медицински термин који описује реакцију организма у стању шока.

Феномен трећег простора, у којем организам или преживљава или умире, плесно је осликан кроз јединку која се манифестује у различитим стањима и појавностима кроз процес борбе  за свој опстанак у најнеповољнијим условима .

Први став

Увод у стање шока и болести целог организма, и  свих органских система.

Други став

Друга особина шока као болести  је динамичност која влада у организму при одбрани.

Трећи став

Трећа особина је „место на којем болесник умире“ у шоку. То место јесте унутар ћелије. Један фактор без обзира на узрок ангажује цео организам да успоставе поремећену биолошку равнотежу и врате организам у његово првобитно стање.

У овој  анализи живота и његове  динамике ансамбл представе „Трећи простор “ служи  се језиком покрета, музике, и поетичне прозе како би показали колико нам  није добро, и колико подржавамо живот.