|
U T O R A K, 2. jul - NS
INFANT 23:00..Kamerna scena SNP-a Portal
Teatar: JELIZAVETA BAM.(Novi Sad) Režija: Radoje Čupić Uloge: Kostimograf: Marina
Sremac Majstor
svetla: Seleši Ladislav i Stipan
Petreš |
Jelizaveta Bam je drama o žrtvi. Šta se dešava u glavi onoga koji
više nema kud? Ovde je u pitanju mlada žena kojoj predstavnici vlasti
upadaju u stan i žele da je odvedu i ubiju. Ono što mi posmatramo
pedesetak minuta, koliko traje predstava, su slike, uhvaćene misli koje
njoj prolete kroz glavu trenutak pre nego što je ubiju. Iz njih, kao kad
se slaže mozaik, možemo naslutiti ko je ta devojka koja više neće
živeti.
- Jelizaveta Bam je premijerno izvedena 24. avgusta 2001.g u Novosadskom Pozorištu / Újvidéki Színház-u i zatim se redovno igra 1-2 puta mesečno. Gostovala je u Narodnom pozorištu Beograd (na sceni "Raša Plaović") i Narodnom pozorištu u Somboru. Od aprila 2002. Jelizaveta Bam se igra na kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta. Pozvana je i na festival "Teatro delle Diversita" u Mondragoneu, Italija. - 23. decembra, Portal teatar je imao premijeru "Dies irae" Žanine Mirčevske, u režiji Ljuboslava Majere koja se sad redovno igra u Kulturnom centru Novog Sada. - U maju ove godine je počeo rad na predstavi “Otelo”, V. Šekspira, u režiji Olivere Đorđević. Premijera se očekuje sredinom jula 2002.g. |
|
(1906.-1942, pravo ime mu je bilo Juvačov) Harms je pripadao grupi oberiuta i Maršakovom krugu dečjih pisaca. Njegove dečje pesme razvijaju tradiciju izvrnutog sveta poezije engleskog dečjeg folklora, limerika i tekstova Čukovskog, i spadaju u novu rusku klasiku. Njegove drame predstavljaju prethodnicu teatra apsurda, nastale kao parodija na idealizam klasične poruke sa scene (Jelizaveta Bam) i na tradicionalnu istorijsku tematiku ("Komedija grada Petersburga"). Danil Harms je svoj život završio slično kao njegov lik, Jelizaveta. Umro je u zatvoru pod nedovoljno jasnim okolnostima. Harms je represovan 1941. a rehabilitovan posle 1956. |
 |
 |
PRIVID ZDRAVOG
SMISLA ... Radoje Čupić u svojoj postavci ovog komada, pokušava da u igri u kojoj se, i pored obilja nasilja, ne postavljaju egzistencijalna pitanja niti se pak potcrtavaju kakvi moralnoetički problemi (što je u potpunom dosluhu sa Harmsom) pronađe pomenuti privid zdravog smisla i učini ga bezmalo groteskno transparentnim, oslanjajući se mudro na naše specifično kafkijansko iskustvo življenja u poslednjih desetak godina. I to mu, posebno u prvom delu, u priličnoj meri i uspeva. Komunikacijski kanali sa predstavom, u stvari, besprekorno rade na talasu prepoznavanja životnih situacija, koje su ogoljene, u suštini svedene na nivo besmislenog, a naravno "olakšane" duhovitim postupkom parodiranja istih...  ...Željko
Hubač, DANAS, 30.08.2001.
SANJATI, MOŽDA SE
PROBUDITI |