..8..INTERNACIONALNI FESTIVAL ALTERNATIVNOG I NOVOG TEATRA - NOVI SAD.2002.
NAZAD NA OSNOVNU STRANICU > > >
 

Č E T V R T A K,  27. jun - NS INFANT
23:00..Velika sala Pozorišta mladih

Teatar Brod:.KREVET / asocijacije.(Novi Sad)

Autor i reditelj: Ratko Radivojević
Izbor muzike: Ratko Radivojević
Kompozicije:
Stevan Kovacs Tickmayer: Lost in translation, There must be something*, Chimera*, Lab notes*, Napoleon*, Engineering*
Nineta Avramović: Dance in the water*, On Earth, Forbidden love
Boris Kovač: Profana liturgija (Autumn room : delighted)*
Miloš Jelić: Preludium, Basso ostinato, El espanol en los Balcanes
Nemanja Radivojević: Titelska bašta
Treći čin: Novi vek
* fragmenti
Saradnik koreograf:.Andrea Gjuzelev Stefanov
Kostimograf:.Romana Knežević
Igraju:.Andrea Gjuzelev Stefanov, Neda Miljković, Nada Kovačević, Dijana Gvozdenović, Lena Cvetković, Rada Nikolić (peva), Boris Branković, Saša Krga, Milan Jovanović, Đorđe Kojčin, Miljan Vuković, Marko Suharevski
Inspicijent:.Ivana Todorović
Majstor svetla:.Duško Miličić

..............................................................................................................
Predstava Krevet nastala je kao igra asocijacija na ovu temu, da bi polako prestajala da bude igra i da bi se pretvorila u otkrivanje istina o sebi. Svaki čovek nosi sa sobom svoju priču, jednu jedinu priču. Odakle da krene, od početka, od sredine, od kraja, svejedno. Ona je tu, da se završi ako je započeta, da se započne ako je završena, da se zaokruži ako je nepotpuna. Ona je uvek samo priča o onome ko je priča, bez obzira na temu, likove, vreme, mesto, način… Tako, ova predstava je priča o onima koji su je ispleli. Uputstvo gledaocu je da kad bude gledao ovu predstavu, da i on gleda svoju priču. Da gleda svoj nemiran san, svoju neostvarenu želju, svoj košmar, svoju jutarnju gimnastiku i svog radoznalog komšiju, svog komarca koji mu zuji oko umorne glave, svoju paniku jer ga čeka sutrašnji dan, i na kraju svoju, i pomalo zajedničku, istoriju, našu balkansku istoriju sa ranjenicima i ludama, koja se po ko zna koji put ponavlja, dok celom svetu predstavljamo samo malu nelagodnost na putu, pa tu i tamo zapnu, i produže… Bez nas? 

Nezavisni Teatar Brod osnovao je glumac i reditelj Ratko Radivojević 1990. godine. Teatar Brod deluje u okviru nevladine organizacije Interkulturalni centar Brod od marta 2000. godine. Od svog nastanka Teatar Brod prikazao je više predstava za decu i odrasle.
Teatar Brod je neformalna grupa pozorišnih profesionalaca, bez stalnog mesta i sigurnih izvora prihoda. Brod plovi od jedne do druge predstave, od jedne do druge pozorišne scene, od jednog do drugog sponzora, ispitujući svoje mogućnosti i mogućnosti pozorišta.

U predstavi »Kraj 20. veka« (premijera 5. juna 2000. godine na INFANT-u, u koprodukciji sa Kulturnim centrom Novog Sada), sada već sigurno opredeljen za teatar pokreta Ratko Radivojević je, preko audicije, sakupio grupu veoma mladih izvođača i na muziku vrhunskih novosadskih kompozitora nove muzike sklopio mozaik od delića sveta koji se raspada, veka koji se raspada.
Predstava “Kraj 20. veka” učestvovala na festivalu East Goes West u Londonu od 3. do 7. jula 2001, na 22. Internacionalnom festivalu autorske poetike u Mostaru, avgusta 2001. gde je nagrađena nagradom »Mravac«, kao i na Barskom ljetopisu.

TEATAR BROD......www.brod.org.yu
Krevet - san. A snovi su, kažu, crno-beli, nepovezani, katkad nejasni i magloviti, katkad savim nalik javi, ekspresivni. I predstava Ratka Radivojevića je onirična, likovno svedena i kultivisana, ahromatska, dakle crno-bela, fragmentarne scenske dramaturgije, u idiomu pokreta koji se, uglavnom apartno odvija spram snažnog muzičkog bekgraunda dela savremenih novosadskih kompozitora (Stevan Kovač Tikmajer, Boris Kovač, Nineta Avramović, Miloš Jelić i Nemanja Radivojević), uz repetitivne, ritmički i značenjski precizne, invektive nestvarno začudnog vokala Rade Nikolić i njene pesme koja kao da dolazi iz neke druge galaksije. (...)
Pokret u ovoj predstavi je nekako elementaran, naoko nestilizovan, spontan, a akteri, mladi glumci/plesači, su istovremeno i dramatis persone, ali i neka vrsta žive scenografije, čak rekvizite.
..Darinka Nikolić, DNEVNIK, Novi Sad
(...) Između oniričkog i ludičkog, sudbinskog i ironičnog, stila i improvizacije, artikulisanog i aleatoričkog, pozorišnog i performerskog ta dejstva se – uz odličan izbor muzike, dobar rad sa svetlom i ponekad precizno postavljenom parafrazom znane nam Umetnosti – iz neke vrste demokratičnog ogleda sa ličnim iskustvom učesnika srećno okupljaju u ukupnost komada sa dejstvom koje primerno ispunjava svoju inicijalno postavljenu auru, mislimo li pri tom na njen opipljivi i neopipljivi total a podrazumevamo kontekst našeg još živog neverbalnog, plesnog teatra ili ako, pak, samo sledimo svoje gledalačko iskustvo nastojeći da viđeno upišemo tamo gde mu je i mesto: tamo gde ima snage, a um se jasno nazire bez namere da samo caruje.
..Vladimir Kopicl

Kulturni Centar Novog Sada