..8..INTERNACIONALNI FESTIVAL ALTERNATIVNOG I NOVOG TEATRA - NOVI SAD.2002.
NAZAD NA OSNOVNU STRANICU > > > S U B O T A,  29. jun
20:00..Kamerna scena SNP-a
.
Teatar OM:.MEMENTO, performans.(Danska)
.
Rediteljka: Jadranka Anđelić
.
Scenario/adaptacija po tekstovima: Horhe Luis Borhes, Marina Cvetajeva, Klarisa Pinkola Estes, Federiko Garsija Lorka, Reverent Nimeler, Ben Okri, Eliz Spingler, Emil Šindler, Sajmon Vil, Volt Vitmen

Glumci:
Ingrid Hvas, Marija Manti, Hisako Mijura,
Anmari Vagpetersen, Ana Volf i Sandra Pazini

Set dizajn: Antonela Dijana
Muzika: J.S. Bah, K. Debisi, Renato Taki, Sandra Pazini i tradicionalne pesme
Kostimi: Antonela Dijana
Šest žena nakon rata putuje brodom u novi svet.
Odlučile su da započnu novi život.
Na moru, ničijoj zemlji, nadaju se i plaše kako će taj život izgledati.
Nemaju šta da izgube; nemaju, takođe, ništa zajedničko osim vizije i strepnje.
Bežeći od prošlosti, najteži teret koji nose jesu sećanja.
TEATAR OM koji su 1989. godine u Rimu osnovale glumica Sandra Pazini i scenograf Antonela Dijana, danas je međunarodna teatarska trupa. Od 1996. godine njegovo sedište je u Danskoj. Umetnički rad trupe bazira se na jakom fizičkom treningu glumaca i vezi između teatara i vizuelne umetnosti. Scenski prostor razvija se paralelno sa glumačkim akcijama i dramaturgijom. Scenografija, boje i oprema ne kreiraju tek “površinu” već i svet u kome glumci daju život likovima prema kojima gledaoci kreiraju svoju vlastitu viziju paralelne stvarnosti. Muzika i pripovedanje takođe igraju važnu ulogu u skorašnjoj produkciji ove trupe.

Izvedene predstave, perfomansi, koncerti:
  “Una spada per la mano” (Mač za tvoju ruku), 1990-1993. 
  “Colora il cuore” (Oboji srce), “Murales Cantato”, 1993-1994. 
  “Ciota, Matoc i Guliver”, 1995.
  “Triller fra Havet” (Pesma iz mora), “Homage to Giacometti”, 1996.
  “Quarrtsiluni”, 1997. 
  “Sun and the moon” (Sunce i mesec), “Fugl Foniks” (Ptica Feniks), “Kaleidoscope” (Kaleidoskop), “Vincent van Gakk meet Spugna” (Vinsent van Gak sreće Spunju), 1999.
  “Tider i vinden” (Vreme vetrova), 2000. 
  “Memento”, “Fox Weeding” (Lisičje venčanje) 2001. 
Teatar OM gostovao je u Argentini, Brazilu, Danskoj, Nemačkoj, Grenlandu, Italiji, Novom Zelandu, Norveškoj, Švedskoj, Velikoj Britaniji i Jugoslaviji.



 NA MORU SEĆANJA
Ideja sama po sebi blizu je genijalnosti. Šest žena različitih nacionalnosti putuje brodom u treću zemlju. Jedine stvari koje naočigled dele jesu strahote rata kojima su prisustvovale, te snovi i strahovi koji ih vežu za budućnost. Zamislite holivudsku verziju: dvoiposatni film sa Meril Strip, Mišel Fajfer i Zeta-Džouns, gde se njihove lične istorije otkrivaju sloj po sloj dok se, usred mora, primiču međusobnom razumevanju i prihvatanju. No, ovo nije Holivud. Ovo je Vindrup u kišnoj oktobarskoj noći, a uloge šest žena tumače profesionalne glumice bez milionskih honorara i silikona.
Fascinanatna je, takođe,  jednostavna a istovremeno i veoma inventivna scenografija Antonele Dijane. Igra svetla, šum vitla koja ih dižu i spuštaju, upotreba bambusa, kutija koje se izvrću da bi zadržale vodu, blago koje se pojavljuje iz kovčega, i tako dalje.
"Memento" je dobar performans. Performans koji postaje veoma aktuelan kada Ingrid Hvas citira Volta Vitmena:
“Kakvi su to šapati, o zemlje, što idu pred vama,
prolazeći ispod mora? Da li se to sve nacije ujedinjuju?
Da li će to nastati jedinstveno srce planeta?
Zemlja potvrđuje novo doba, možda opšti božanski rat,
Niko ne zne šta će se sledeće desiti…prostor pred mojim koracima
prepun je fantoma,
Nerođenih dela, stvari koje će uskoro biti.”
Lako možete pratiti "Memento" čak i ako niste profesor iz oblasti eksperimentalnog teatra. On sadrži dovoljno slika, osećanja i reči za jedno dobro iskustvo. Eto šta se dešava kad spoj mašte i profesionalne veštine stvaraju intenzitet na sceni. Teatar OM suvereno vlada tom veštinom.
..Meret G. Sorensen, Dagbladet Holstbro, 25.10.2001.
Kulturni Centar Novog Sada