|
Uloge:
| Oblomov Ilja
Iljič……………..…… |
Vladislav Demčenko |
| Štoljc Andrej Ivanovič
…..….…… |
Vjačeslav Petrušin |
| Zahar, sluga
Oblomova….....…… |
Aleksej Jarmilko |
| Iljinskaja Olga
Sergejevna…….… |
Natalija Masič |
| Pšenicina Agafja
Matvejevna…... |
Svetlana Jozefij |
| Arkadij, doktor……….…………… |
Mihail
Bezobrazov | ..Režija: Sergej Zuev
..Scenograf:
Aleksandaar Čekanov
..Kostimograf: Aleksandar Petljura
..Muzika: Ljudmila
Bakši
..Pomoćnik
reditelja: Svetlana Simakova
..Zvuk: Mihail
Smirnov
..Montaža
dekora: Igor Gusev
..Grim: Olga Močalina
..Umetnički rukovodilac
pozorišta: Veceslav Šalevič
..Zajednička režija sa centrom
Zet-Kreativ |
|
U jesen 1988. g. u Moskvi se pojavilo
novo pozorište. Stvorio ga je Evgenij Rubenovič Simonov sa svoim
učenicima, diplomcima Višeg pozorišnog učilišta im. B.V.Šjukina.
Maštajući o razvoju tradicionalne škole Vahtangova, Evgenij
Rubenovič smatrao je za osnovu, najpre, pozorište apsolutnog ukusa i
naglašene teatralnosti, na sceni na kojoj vlada Glumac.Takvo
pozorište su voleli i dobro poznavali Moskovljani starijih
generacija - obožavaoci pozorišta Evgenija Vahtangova u to vreme,
kada je glavni rukovodilac bio jedan od briljantnih učenika Evgenija
Vahtangova - Ruben Nikolajevič Simonov.
Jubilarnu, petnaestu po
redu pozorišnu sezonu 2002-2003 godine, pozorište je, zajedno sa
producentskom kompanijom "Zet-Kreativ", počelo sa probom predstave
"Oblom.ok" po komadu M.Ugarova "Smrt I. Iljiča" po motivam
Gončarovog romana "Oblomov".
Oblomov - jedna od ključnih figura
ruske književnosti, heroj po opredeljenju. Zbog toga je sasvim lako
objasniti što se autor predstave još jednom vraća njegovom liku.
Sada je važno razumeti, koliko je savremen? Koliko današnji Oblomov
liči na klasičnog? Kakvi su današnji motivi kojim se hrani
"heroizam" Oblomova? I koliko je opravdan omalovažavajući ton u
pojmu "oblomovština"? Koliko se promenio "stereotip Oblomov", da li
je postao "gigantskim ideologom" nonkomformizma? Koliko je agresivna
informaciona sredina uništila granice heroja i da li je? Sva ta
pitanja vrlo su interesantna (aktuelna) za autore, koje vodi
genijalna instituicija.
"Oblom.ok" imperijske svesti i veličine -
tako glasi afiša predstave - to je poduhvat učešća, heroizam
nedelatnosti, hrabrost sozercanja, čestite "Oblom.ok" dinastije
porađaju Totus porode kompletnih ljudi". Koliko je neobičan pogled:
sa uistinu kosmičkim "zezanjem" - o našem šaljivom vremenu.
O
našem Oblomovu najbolje govori sam Gončarov rečima Štoljca: "Šta je
kod Ilije Oblomova bilo najbolje? Čestito verno srce! To je njegovo
prirodno zlato, on ga je bez povreda izneo kroz život. Ni jedine
pogrešne note nije izdalo njegovo srce, niti se zalepilo na njega
blato. Nije ga privukla ni najmanja šarena nepravda, i ništa ga nije
povuklo na pogrešan put. Neka se oko njega talasa čitav okean smeća,
zla, neka se čitav svet truje otrovom i ide naopačke - nikada nisam
sreo čistije srce, svetlije i prostije". |
 |
|
Komad Mihaila Ugarova "Smrt I.
Iljiča" dobio je gran-pri, kao najbolji moderni komad za 2002 g. u
Rusiji na međunarodnom forumu mladih dramskih pisaca. Ovaj projekat
kritičari su nazvali - ekološkim (na sceni je živa trava , kiša,
sneg). Režiser projekta je Sergej Zuev, koji je prvi dobio pravo od
Patrika Ziskinda da u Rusiji režira komad "Kontrabas" za koji je
dobio nagradu kritike pozorišnog festivala u Avinjonu 2000. g.
Kostimograf Aleksandar Petljura, koji je uradio nekoliko
projekata sa Bobom Vilsonom, vlasnik je unikatne kolekcije
antikvarne odeće, najveće u Evropi.
Scenograf projekta Aleksandar
Čekanov, dobitnik je međunarodnih nagrada u Veneciii, Parizu, Beču,
Beogradu za scenografije u različitim pozorišnim
projektima.
Muziku za predstavu komponovala je Ljudmila Bakši,
dobitnica "Zlatne Maske" 2000. godine za pozorišnu muziku.
Glavnu
ulogu u ovom projektu igra zaslužni ruski umetnik Vladislav
Demčenko, "zvezda Evropskog eksperementalnog pozorišta", koji je
dobitnik nagarade "Gete" Berlinske Akademije umetnosti 1998. godine,
nagade "Mocart" u Beču 1996. godine, nagrade "Smoktunovski" 1999. i
2002. g. itd. |
|
