Reditelj i dramaturg: Paskal Spengler
Igraju: Kristian Al-Droubi, Vladislav Ćurčin, Valentina Sekereš, Žan Benoa Leridje

Kada imamo samo reči, pokušaj da se dotakne onaj koji mi je sličan i koji može da me čuje, ponekad/suviše često je obmana, čin očajanja. Alhemija reči, igra rečima nije dovoljna, nikada nije ni bila. Šta bi onda značila strahovita ontološka provalija između bića, između polova. Sara Kejn govori birajući jezik pozorišta. Ona koristi metaforu nasilja da bi bolje evocirala naše strašne nedostatke. Njeno pozorište želi da bude pozorište ekstrema jer se samo kroz ekstrem prepoznaje istina ljudskog bića. Predstava "Inicijali SK", zamišljena kao putanja, poziva publiku da uđe u poetsko i dramaturško sanjarenje oko dela Sare Kejn. Taj prvi pristup Sari Kejn je konstruisan kao tkanje eha, fragmenata, izrađeno od citata iz njenih dela, intervjua koje je davala, autora - Frensis Ford Kopola, Hajner Miler, Viljem Šekspir, Semjuel Beket, Bertolt Breht, Antonen Arto, Pjer Paolo Pazolini - i to u nameri da se bolje razume njeno pozorište ukazujući na sve srodnosti iz kojih se ono hrani. U svojim tekstovima Sara Kejn izvikuje užas našeg obezglavljenog sveta: nedostatak ljubavi, silovanje, smrt, seks, psihička i moralna mučenja i druge neizrecive strahote. Kako okarakterisati njeno pozorište? Sara Kejn nam ostavlja jedno sumračno i brutalno delo, retko (neobično) zbog snage slika koje prenosi njeno delo. Ona je radikalna u svom umetničkom angažovanju. Njeno pisanje je izuzetno politično, krajnje jasno, velikog emotivnog naboja, bez stilskih efekata. Njen jezik je direktan, probada pravo u srce. Ona je nasilna zbog lucidnosti pogleda kojim posmatra svoje savremenike i svet koji je okružuje. Njen humor je crn. Kejnova uznemirava. Ona je posebna, bestidna i uzvišena. Ona potresa. Ona postavlja pitanje. Njeno pozorište je surovo, provokativno i subverzivno, jer je lucidan prikaz jednog opustošenog čovečanstva, percepcija jednog sveta u raspadanju, bes pred varvarstvom koje se ponekad odigrava u međuljudskim odnosima. Predstava "Inicijali SK" se približava sa mnogo nežnosti i pažnje onoj koja je svojom senzibilnošću tražila svoj jezik i kroz njega svoj odnos sa svetom.

Collectif de Theatre Les Foirades :: Le Collectif de Théâtre Les Foirades osnovala je grupa umetnika 1988. godine. Njegova svrha je istraživanje novih, savremenih dramaturgija, uspostavljanje jedne prakse koja će vratiti pozorištu odlučujuće mesto u sadašnjem svetu i obnoviti veze sa publikom. Motiv za osnivanje Le Collectif (zajednica) leži u želji da se izađe iz hijerarhije koja glorifikuje reditelja i da svaki član koji učestvuje u pozorišnom stvaranju bude jednako odgovoran u zajedničkom delu u kome su svi učesnici koautori. Naziv "Les Foirades" upućuje na Samjuela Beketa "Pour en finir encore et autres foirades" koji razmatra pogrešivost jezika i disjunkciju između Dire (reći) i Faire (raditi). Za Les Foirades scenski jezik je osnovno, kritičko oruđe za građenje jedne vidljive (fizičke) alternative naspram smrti individualne misli koju je absorbovala jedinstvena i nivelišuća misao aktuelnog sveta. Protiv teorijskog, a za jedno konkretno, politično pozorište. Le Collectif de Théâtre Les Foirades ne postavlja na scenu tekst kao objekat sam po sebi, već često razvija čitavu putanju oko piščevog univerzuma istražujući uticaje koji ga okružuju i uticaj koji sam pisac ima na svoje vreme. www.foraides.org

Human Teatar :: Human Teatar je nezavisna pozorišna trupa osnovana 2000. godine. Danas, trupa broji sedam članova, sedam nezavisnih umetnika okupljenih oko ideje spajanja njihovog sopstvenog životnog iskustva sa pozorišnim jezikom kao osnovnom formom izražavanja. Učestvovanje u međunarodnom projektu je za Human Teatar prilika da se približe pozorišnim i umetničkim tokovima nakon brojnih godina embarga. "Stanje kulture u našoj zemlji je skoro obeshrabrujuće tako da je svaka prilika za obrazovanjem i sticanjem iskustva više nego dobrodošla". Saradnja sa Paskal Spengler, rediteljem i umetničkim direktorom pozorišne trupe Les Foirades koja deluju u Strazburu već petnaest godina, kao i mogućnost kontakata sa evropskim umetnicima za Human Teatar predstavlja ohrabrenje u njegovom budućem radu.

u saradnji sa