:: Predstava posvećena grčkom pozorištu senki

Oma studio se ovog puta bavi grčkim pozorištem senki koje u Grčkoj ima veoma važnu ulogu i koje je obeležilo duše ljudi, jer su uvek kroz šaljive priče Karađoza (protagoniste grčkog pozorišta senki) obelodanjeni mnogi društveni, ekonomski i politički problemi. U "Karađozu Velikom" pratimo dve paralelne priče: priču o "Karađozu i Aleksandru Velikom" (veoma poznata priča grčkog pozorišta senki) i priču o životu Karađozovog izvođača po imenu Sotiris. Predstava počinje Sotirisom koji priča o svom životu, svojoj umetnosti i kroz sećanja se razotkrivaju Karađoz i ostali likovi, koji se u ovoj predstavi pojavljuju ispred belog platna, "naspram svetla". Figure, koje pokreću izvođači veoma su krupne, izvođači postaju figure i postaju osobe iz glavnih događaja Sotirisovog života. Sotirisova laboratorija postaje belo platno i obrnuto, sve se menja kao i igra koju igra njegovo sećanje.

Izvođači: Andonis Dijamantis, Irini Kutsaki, Marija Panteri, Manolis Sultatos, Lefteris Agelakis i Konstantinos Zaimakis
Dramaturgija/režija: Andonis Dijamantis
Kostimografija: Nikos Konijaris
Muzika: Stelios Magafurakis
Karađozove pesme: Spiros i Temis Karabalis
Dizajn i konstrukcija likova: Titos Petrakis i Violeta Kovačević
Produkcija: Oma studio

Oma studio :: Pozorišnu družinu "Omma" osnovao je 1991. godine Andonis Dijamantis. Omma, u starogrčkom jeziku znači oko, ali i pogled. Naziv je odabran u skladu sa izborom pozorišnog pravca, eksperimentalnog pozorišta u kojem je istraživački rad primarni element i zahtev kao preduslov i rezultat nove tačke viđenja, novog pogleda. Rad ove družine publici donosi nove pozorišne kodove. Dakle, to je istraživanje i testiranje prihvatljivih pozorišnih principa. Šta je pozorište? Šta za glumca znači "igrati"? Kako Prostor i Vreme utiču na funkciju predstave? Način na koji mi pravimo pozorište nazivamo Prostorni teatar, jer pokušavamo da svojim prisustvom "promenimo" prostor i vreme. Trudimo se da to postignemo primenom specifičnih principa zasnovanih na fizičkoj akciji. Obično igramo u ne-pozorišnim prostorima, u starim skladištima, napuštenim zgradama, starim školama, u Grčkoj i u inostranstvu. Od 1993. godine mi, takođe, pravimo i ulične predstave, jer nas zanima kako tehnika može da funkcioniše u "slučajnom" prostoru kao što je ulica, gde se uslovi za održavanje predstave ne mogu kontrolisati.
Način rada "Omme", prvobitno inspirisan i pod uticajem Laboratorije Jeržija Grotovskog i u osnovi Odin teatrom Euđenija Barbe, sada sledi sopstveni put i istraživanje.

:: Gostovali na INFANT-u 1996, 1997. i 1999.