english
ЦАРСКИ РЕЗ. ЕСЕЈИ О САМОУБИСТВУ
представа
Асоцијација ЗАР Театар, Вроцлав, Пољска

Вођа пројекта, дизајн светла: Јарослав Фрет
Извођачи/музичари: Дите Беркли, Камила Кламут, Маћеј Маћејка, Нини Јулија Банг, Ева Пасиковска, Александра Котецка, Томаш Бојарски
Музичка пратња: Томаш Вјежбовски, Жан Франсоа Фавро
Техника: Пшемислав Блашчак, Маћеј Мадри
Менаџер трупе: Магдалена Мадра

Музичка сарадња: Марина Садовска
Сарадња на покрету: Вивијен Вуд

Представа траје 50 минута.

Постоји само један истински озбиљан филозофски проблем: самоубиство. Одговор на суштинско питање филозофије јесте заправо размишљање о томе да ли живот вреди или не вреди да се проживи. Сва остала питања – да ли свет има три димензије, да ли дух има девет или дванаест категорија – долазе након тога. То су играрије, треба најпре да се одговори на ово суштинско питање.
Албер Ками, Мит о Сизифу (Моно и мањана 1999; превод: Весна Ињац)

Царски рез – истраживање које је обухваћено овим називом представља својеврсни покушај да се објасни тема самоубиства. Назив ове представе је, у суштини, метафора којом се означавају принуда и услов за самоубиство, као и невољна сила која човека одвлачи с ивице. Представа говори о потенцијалној и неопходној моћи или способности да се продужи нечији живот у тренутку када човек осећа комадиће стакла унутар вена, који још нису успели да стигну до срца. Она обухвата истраживање најмањег делотворног (граничног) простора између два импулса.  

Царски рез је друга представа ЗАР Театра којом се наставља рад групе са полифонијом и која има за циљ са створи театар из духа музике. Музичка структура представе је развијена на основу полифоних мелодија са Корзике, у које су уткане песме из музичких традиција Бугарске, Румуније, Исланда и Чеченије. Кроз њихов међусобни контакт и спајање у овај савремени позоришни комад, музички материјал традиционалне музике је преображен и задобио је некакав нови облик, постајући бешавно уткан у интензивну партитуру покрета. Комад своју суптилну снагу и енергију дугује Ерику Сатјеу и његовој идентификацији интензитета који се може преносити кроз свако опадање звука. У текстуалном погледу, пројекат се заснива на књижевномстваралаштвуАглаје Ветерањи.

--

Ансамбл Асоцијације ЗАР Театра се обликовао у готово три године експедиција и проба које су се односиле на рад на представи  Јеванђеља детињства. Чланови за рад на пројекту су одабрани од полазника обука у Центру Гротовски и њихов рад је усмераван у правцу дугорочног развоја глумачких вештина, као и у правцу откривања нових форми израза, које су превасходно засноване на глуми кроз песму. Стога, показало се да је карактер пројекта музиколошки, али који није у толикој мери посвећен етномузиколошком истраживању колико покушају да се прекомпонује и преобликује музички материјал који је сакупљен током експедиција.              

---
Аглаја Ветерањи (1962 Букурешт – 2002 Цирих), ова изразита личност швајцарске књижевности и књижевности на немачком језику је научила немачки тек на прагу пубертета. Глумица, артисткиња, светска путница, литерарна и позоришна експериментаторка, је одрасла у породици румунско-мађарско-ромског порекла, њен матерњи језик био је румунски. Дуго је објављивала у књижевној периодици, за време живота јој је самостално публикован само један роман Warum das Kind in der Polenta kocht, који је постепено стекао велико интересовање и код читалачке публике и код критике. Посмртно су објављене још две књиге. Аглаја Ветерањи се убила удавивши се у Циришком језеру.