Идеја да радим Божанствену комедију у плесној форми чини ми се као самоубиство, и то врло изазовно…
Иронично је да сам свој мотив пронашао у Дантеовом личном ‘покушају самоубиства’, ходу кроз подручје смрти док боравиш међу живима.
Питам се да ли би он то поновуо учинио у данашње време и како би изгледала његова Дивина?
Конструкција поеме би вероватно била иста: три различита нивоа стања душе, можда би додао неке модерне, софистицираније грехове и вероватно би заменио распоред њихове тежине са старим греховима. Вероватно би много ствари било другачије али сам убеђен да време никад не би променило његову љубав према Беатриче.
Моја намера са овим извођењем је да створим ситуациони простор, латералну пре него паралелну визију три нивоа из поеме, у коме налазимо осам играча у необичним ситуацијама. Пакао је смештен у такмичење Стандардних плесова, у коме су плесачи такмичари и судије у исто време. Форма Стандардних плесова врло добро описује критеријуме које модерно друштво захтева: бити савршен, бити такмичар, бити вештачки леп и носити број (који се будно прати), а који може бити избрисан и замењен за живота.

Дијалог и интеракција између реалног и надреалног је релативни принцип мог концепта. Ми сви имамо различите перцепције оног што видимо и како интерпретирамо наша искуства у вези објекта који посматрамо. Време ће нас окупити на сат у коме ће само време имати другачије значење за сваког од нас. На пример, чистилиште у мојој визији је измерено на 12 минута, што је количина времена потребна да се обаре шпагети. Иста количина времена има различиту дужину у позоришту и различиту у рају: желим да загризем парче Дантеове љубави, да га жваћем неколико стотина година и да онда, кад ми се уморе мишићи лица и изгубим све зубе, полако га прогутам и упаднем у дуг сан. Пробудим се следећег јутра и пожурим у следећи обичан дан као консеквентан број са његовом консеквентом позицијом.
ПАКАО (ВИДИМО СЕ) У РАЈУ! То је идеја и мотив нашег пута.
Добродошли на укрцавање.
Едвард Клуг

Остајући на трагу главне концепције Битеф театра да подстиче и промовише нове позоришне стилове и тенденције, Битеф театар направио је заокрет и профилисао свој репертоар у правцу – са једне стране чистог плесног израза, који је оличен у раду Битеф денс компаније, и са друге стране представа које нису жанровски нужно прецизно дефинисане, већ чине гранична подручја између драмског, физичког, музичког и визуелног позоришта. Рад Битеф денс компаније подразумева класичан и савремени плесни тренинг, као и сарадњу са најеминентнијим домаћим и страним кореографима и редитељима.

У сезони 2011/2012 Битеф театар наставља своју двоструку репертоарску мисију – да развија плесни театар, на првом месту кроз развој и продукције Битеф денс компаније, али и кроз бројна гостовања домаћих и страних плесних продукција. Са друге стране Битеф театар наставља да развија и шири платформу новог, ангажованог драмског стваралаштва. Назив сезоне „Границе“ наговештава истраживање граница тела и телесног израза у плесном театру, као и истраживање оних политичких и географских граница, реалних и фиктивних, граница које нас спутавају или пак терају да их кроз уметнички израз превазилазимо и преиспитујемо.

Завршио је студије балета 1991. године на Државној балетској школи у Клужу-Напоци у Румунији. Исте године је ангажован као солиста у Словеначком националном театру (СНГ) у Марибору, где је 2003. године постао директор балета. Изводећи његове кореографије, Балет мариборског СНГ-а учествовао је на највећим позоришним фестивалима широм света. Клуг је добитник међународних награда за кореографију у балету и плесу (Варна, Москва, Хановер и Нагоја) као и највише словеначке награде за културна достигнућа, награде Прешернове фондације за 2005. и награде Глејзерове листе (Glazer Charter) за 2008. годину.