српски / english
ПРОГРАМ | ИСТОРИЈАТ | АРХИВА | ИЗДАВАШТВО | СПОНЗОРИ | БИЛТЕН | КОНТАКТ | НАГРАДЕ

ТРЕНУЦИ ОДСУТНОСТИ

Компанија С. Лој, Француска
19.00 / КЦНС, Велика сала / Понедељак / 2. јул 2012.

Кореографија: Сесил Лоје
Изводе: Сесил Лоје, Ерик Доменегети
Музика: Силвен Шове
Светло: Џонатан Душе
Асистенција: Жан-Баптист Бернадет

Представа траје 55 минута


ТРЕНУЦИ ОДСУТНОСТИ

У њеном последњем делу, „Тренуци одсутности“, Сесил Лоје усмерава пажњу на опус филмског ствараоца Жана Есташа (1938-1981), који се везује за Нови талас, а који је познати редитељ „Мајке и проститутке“, „Мојих малих љубавница“, „Прљаве приповести“, „Девице из Песака“ итд. Лоје је посебно фокусирана на један аспект његовог филмског стила, његов константни рад на ономе „између“ – простору између – реалности и представе, документарца и фикције, стварног времена и филмског времена.

Ово је рад који се тиче граничне линије, повезујући оно „између“ са специфичним филмским језиком – али и средстава замагљивања кодова репрезентације и узнемирености које оно изазива у гледаоцу – што Сесил Лоје жели да пренесе на сцену. У интерпретацијама извођачā биће такође употребљено ово „између“, прављењем разлике између онога шта је речено и шта је учињено, између онога шта је казано и шта је показано, између исказа и објаве. Док упућује на филмове Жана Есташа, представа „Тренуци одсутности“ није ни одавање признања редитељу ни постављање на сцену његовог опуса.

СЕСИЛ ЛОЈЕ

Након дипломирања у Националном центру за савремени плес у Анжеру, Сесил Лоје је као плесачица сарађивала са Хелом Фатуми и Ериком Ламуреом, Катерин Диверес, Карин Понтие, и од 2004. године са Јожефом Нађом (Asobu, Entracte, Sho-bo-gen-zo и Шери-бренди). Током тромесечног боравка у Јапану 2000. године, радила је са Мицујом Уесугијем, када је извела и свој први соло „Blanc“. Ова кореографија одликована је првом наградом на такмичењу Espace Pier Paolo Pasolini у Француској. Од 2000. до 2005. године била је асистент Мицуји Уесугију приликом извођења његових радионица у Европи. Своју компанију основала је 2001. године и од тада је реализовала бројне представе – да поменемо неке – „Ombres“, „Détail“, „Raymond (au paradis)“, „Pupi“ (дует са Мицујем Уесугијем), као и први мушки соло „Blancou la mariée est un home ce soir“. Представа „Soldats“, мушки дует, имала је премијеру 2009. године. У последњем пројекту сарађивала је са глумцем-плесачем Ериком Доменегетијем, који је такође учествовао у извођењу њеног претходног комада (Soldats).