ПРОГРАМ / ИСТОРИЈАТ / АРХИВА / ИЗДАВАШТВО / СПОНЗОРИ / БИЛТЕН / КОНТАКТ / НАГРАДЕ
О С(А)ВЕСТИ
Есеј у покрету о Дади Вујасиновић
Хлеб театар, Србија

Концепт, режија и извођење: Сања Крсмановић Тасић
Видео рад, сценографија и дизајн програма: Анастасиа Тасић
Музика: Александра Ђокић
Костим: Борис Чакширан
Истраживање и сарадња на драматургији: Јелена Вељковић и Маја Домоњи
Сарадница пројекта: Александра Вујасиновић
Израда објеката: Столарија Арбос - Никола Тасић
Израда костима: Модни атеље МА - Марија Антанасијевић
Копродукција: Битеф театар и Удружење драмских уметника Србије (УДУС)

Трајање: 75 минута

Представа је јула 2014. награђена признањем „Бранислав Б. Чубриловић“ на фестивалу PatosoOFFiranje у Смедереву, које се додељује аутору са најхрабријим и најиновативнијим приступом уметности.


О с(а)вести је представа о Дади Вујасиновић, новинарки листа Дуга која је првих година ратова деведестих извештавала са ратишта, а затим отворено, јасно и истинито писала о догађајима на политичкој и друштвеној сцени наше земље. Живот је изгубила под неразјашњеним околностима 8. априла 1994. Имала је тридесет година.
Есеј у покрету као подврста позоришног есеја нови је сценски израз и концепт који развија ауторка Сања Крсмановић Тасић. У њему се кроз уметничке акције приповедају истинити догађаји и појаве уз критичко промишљање њиховог настанка и последица. Есеј се увек приказује кроз призму личне историје стављене у контекст друштвених догађаја који су на њу директно утицали. Покрет, игра, кретање су основна форма уметничког изражавања ауторке, стога и есеј мора бити исписан  покретом.
Као и сваки есеј и овај садржи фусноте које се приказују на самом почетку. Фусноте се састоје од фрагмената сећања и података, као и уметничких интервенција, који, као делови слагалице, на крају исликавају живот и рад Даде Вујасиновић, као и време њеног одрастања и страдања, са посебним освртом на последње четири године њеног живота. Публика има прилику да бира редослед којим ће се фусноте разоткривати/приказивати у простору, кроз текст, видео рад, сцену, интервенцију у простору. Сâм есеј одиграва се на крају представе.

Хлеб театар је уметнички пројекат и трупа састављена од мултидисциплинарних уметника-активиста различитих генерација које повезује страст ка извођачкој уметности, у домену театра и уметничке игре, у процесном/истраживачком позоришту и темама које су провокативне и друштвено-политички ангажоване. Музика, визуелна уметност, уметничка игра, физички театар, перформанс, поезија јесу вештине и средства која користе у креирању представа које имају освешћујући и пре свега исцељујући карактер. Хлеб театар је такође посвећен уметничкој едукацији кроз радионице и пројекте, сматрајући формирање младих уметника једном од својих основних мисија. Кроз међународну сарадњу, копродукције и деловање на међународној сцени повезују културу и ангажовану продукцију као и уметнике из Србије са колегама из целог света.
Остале продукције Хлеб театра:
- Приче хлеба и крви, 2011.
- Сестре по оружју/Sisters in Arms, 2014.

„(…) Све сцене су високо поетске, позоришно маштовите и врло, врло сугестивне. Велики рад целе екипе сарадника ауторке и перформерке Сање Крсмановић Тасић, умногоме се исплатио. Благост и људска топлина који дају основни тон целе представе, представљају прави начин дубоке ПОБУНЕ против насиља и смрти, коју треба да сугерише овај значајан подухват. Ауторка је показала и вештину и даровитост у избору средстава израза, али најважније је што је својим племенитим делом приближила храбри и трагични лик Даде Вујасиновић публици и створила неизбрисив спомен овој храброј и трагичној младој жени, која је платила многе рачуне времена у коме је искушавала силе мрака у коме је нестала. Захваљујем на оваквом раду и честитам на моралном и уметничком ставу ауторке. БРАВО!“
Горан Цветковић, Радио Београд, 8.04.2014.
штампано у Новом Магазину и БЕТОН-у

„Сваки фрагмент је драматуршки прецизно уобличен у целину, њиховим ређањем постиже се јака ритмичност, а публика је додатно увучена у догађање тиме што сама бира редослед фуснота. Сам есеј, Сањин безгласни и плесни пролазак кроз читаву причу долази на крају, као круна овог аутентичног и театарски значајног поступка. Ово је узбудљива представа, маштовита, емотивна. Освешћујућа.“
Александра Гловацки, Емисија Култура, Радио Београд, Програм 202, 11.04.2014.

„Ова представа, баш као и Дадина књига, морају бити део тог информативног и образовног процеса, нека врста катарзе за Дадине савременике, и јединственог путоказа за будуће новинаре.“
Веран Матић, Политика, 9.04.2014.