Шта може глумац, својим понашањем, својим радом, својим моралом, својим начином постојања, у позоришту и изван њега, учинити у временима сиромаштва, како би се унапредио човек као људско биће?
 
Масимо Ђанети (1942)
Основао је Огледала и успомене (Specchi e Memorie) 1987. године у Милану, Италија. Редитељ, драматург, предавач о позоришту, едукатор. Центар „Санта Либера“ основао је 1994. године, као импозантни комплекс у изванградској средини, у коме се одржавају  семинари и међународни сусрети посвећени позоришту. Најновија фаза његовог поступка и прилаза раду, названа „Лични развој за уметника“, започела је 2002. године. Овај специфични поступак обухвата различите аспекте људскости као што су Слушање, Мишљење, Комуникација, Креативност, Знање... Теоријски и практичан рад сматрају се базичним за развој личности, њених потенцијала и осећајности, њеног квалитета постојања, као Човека и као Уметника. Укупан поступак Огледала и успомена је резултат специфичних веза између Масима Ђанетија и друга два члана групе, глумца, едукатора и истраживача: Данијеле Дамијани (1970) и Саверија Фијана (1976). 

www.specchiememorie.it