Играју:
Брак/Ауто – Јелена Буквички
Убица деце – Албин Салиховић
Фоникс – Јелена Грубач
Стара романтична љубав, мушка – Иван Николић
Стара романтична љубав, женска – Дијана Јовичић
Велики председник – Бојан Бајчетић
Нова бирократија – Александар Ђинђић
Позориште, мушко – Радивој Кнежевић
Позориште, женско – Дина Прелевић
Нова романтична љубав, женска, курва – Милена Јакшић
Нова романтична љубав, мушка - Златко Сампор
Трансвестит – Мирчета Радовић
Канцелар – Жељко Алексић
Војник – Ненад Љубојевић

Режија и сценографија: Мики Милутиновић
Драматизација: Иван Јовановић
Кореографија: Петар Пјер Рајковић
Композитор сонгова: Борис Буњац
Костим: Љиљана Мијовић
Слике и анимација: Ђорђије Милић
Видео рад: Милан Манојловић, Немања Стратимировић
Вајарски радови: Дане Будимлија
Избор музике: Владислав Лазаревић
Дизајн звука: Горан Радетић

Представа траје 75 минута.

У представи „Анархија у Баварској“ према раној драми Рајнера В. Фасбиндера, славног немачког редитеља, из перспективе успостављања револуционарног преврата се преиспитује савремено друштво „обиља и насиља“ и производња страха, нарцизма и ксенофобије, бекства од слободе у потрошачку хистерију, као и механизми претварања сваког облика побуне у потрошачки производ (lifestyle) масмедијске индустрије.

Рајнер Вернер Фасбиндер (1945-1982)
Рођен у Баварској, Фасбиндер је започео своју професионалну каријеру 1968. године радом у Минхенском позоришту, али је славу стекао као филмски редитељ. Неколико година је водио Антитеатар и Театар акције у Минхену, у коме је и први пут изведен комад Анархија у Баварској (1967). Фасбиндерови филмови су поглед на послератну Немачку или се баве скоријом немачком историјом, испитују експлоатацију жена, досељеника, социјалних маргиналаца и сексуланих отпадника. Ликови у његовим филмовима, обично су жртве, осуђене на очај и патњу због лицемерја друштва. Фасбиндеров опус је провокативан и конроверзан, а често су га критиковали због инсистирања на несрећи, патњи и социјалној пасивности његових ликова. Његов доктринарни политички став, којег је Ричард Дајер видео као „левичарску меланхолију“, данас се чини наивним. Фасбиндерова трајна вредност налази се у његовом преиспитивању савременог друштва, посвећивању како питањима садашњости тако и историјским питањима послератне Европе. Фасбиндер и његовао достигнуће су често поређени са филмским ствараоцима послератног периода, Пјером Паоло Пазолинијем и Дереком Џарманом.
Копродукција Студентског културног центра Београд и часописа Поп Култ прво је извођење Фасбиндеровог текста Анархија у Баварској на позоришним сценама у Србији.      

Оно што не можемо променити, можемо барем приметити и описати.
Р. В. Фасбиндер

Анархија у Баварској је усмерена против револуције „на брзину“, залаже се за „дуги ход“, револуцију у првом реду у свести револуционара и грађана. Спољашње промене нису довољне да би промениле нешто битно у западњачкој свести која је фиксирана на потчињавање и ауторитет.
Из Манифеста Антитеатра

Фасбиндерова Немачка чији је био савременик, хладноратовска и подељена са „црвенима“ и „црнима“ више не постоји. Преживела је његова основна идеја о могућности изненадног и радикалног преврата као и последицама које он производи. Револуција, преврат, анархија увек представљају друштвени експеримент, и као сваки експеримент, често је не контролисан и са не извесним исходом...

www.skc.org.yu