Концепт, кореографија и сет: Далија Аћин
Драматургија: Саша Божић
Играју: Ана Дубљевић, Ана Игњатовић, Љиљана Тасић
Ауторска музика: Растко Лазић
Графички дизајн: Михаило Ршумовић

Продукција: Станица - Сервис за савремени плес, Београдско Драмско Позориште, k.o/kombinirane operacije - Загреб

У представи су коришћени цитати из текстова М. Бакуњина, Песме над песмама и Друге посланице Коринћанима, као и песма Боба Дилана A hard rain's a-gonna fall.

Представа траје 50 минута.

Најновији пројекат кореографкиње Далије Аћин „Overdone and gone” је минималистички сценски есеј, који обрађује теме идеологије екстрема и с тиме повезаног самоодређења између слободе и љубави. Овај, помало романтичарски мотив реактуализован је помоћу прагматичне употребе постулата политичког театра и преиспитивањем његових учинака данас.
Прихватимо ли мотиве фрагментације, сакаћења и уништења идентитета као утемељујуће метафоре визуелне реторике данашњице, свака идеја екстремних уверења (осим тоталитарних или фундаменталистичких) чини се апсурдном. Успостављајући људску потребу за саосећањем и љубављу као норматив, представа елегијски разлаже склопове хуманитета, бавећи се терминима безобличног, монструозног, екстремног, опсценог, љубави и наде.
Специфичном кореографском методом утемељеном на својеврсној објектности тела и геометризму мизансцена, представа „Overdone and gone” успоставља измену идентитарних родних односа; репрезентована тела претворена су у химере, или мртве природе. Она су необично грациозна, истовремено застрашујућа и отмена, истрајавајући у сопственој изолованости…
Имплицитна политичност представе уписана је у њен кореографски поступак, подсецајући нас да постоји време у коме обезличено људско тело постоји за гледаоца не само као сценска метафора, већ и као (осведочена) реалност…
Саша Божић

Далија Аћин, једна је од најистакнутијих савремених српских кореографкиња, свакако најприсутнија у ширем европском савременом плесном контексту. Прошлогодишњи пројекат Handle with the great care, настао као плод сарадње са загребачким драматургом Сашом Божићем, једина је домаћа представа која се нашла у главном програму прошлогодишњег Битефа, а изведена је и на Инфант фестивалу у Новом Саду, Tjednu suvremenog plesa у Загребу, као на фестивалима у Марибору и Форлију у Италији. Новим пројектом Overdone and Gone, Далија Аћин уз реномирану београдску плесачицу Ану Игњатовић представља младе наде српске сцене.

ЗАНИМЉИВЕ ПЛЕСНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
„Overdone and gone”, нова поставка у кореографији Далије Аћин, изведена на новој сцени Београдског драмског позоришта, рађена је на трагу претходног, изузетно успелог остварења ове ауторке „Handle with great care”. Наиме, и овде је зачудну атмосферу обогатила минималистичка музика Растка Лазића, а представу, као и претходну, одликује изузетно спор темпо. У раду ове кореографкиње утемељен је јасан, прочишћен, и врло оригиналан кореографски и сценски језик. Представа „Overdone and gone”, бави се у најширем питањем љубави – као суочавањем са самим собом, као неминовности и борбе. Три играчице, огољене, голих груди, на главама имају боксерске капе и у току представе стављају и скидају црне боксерске рукавице. Споро, летаргично, њихов плес, попут неке плесне зен поезије, увлачи вас у свој простор, простор контемплације и телесне фрагилности. Повремено играчице креирају статичну сценску слику у којој слушамо компјутерски модификовани глас који говори одломке из Песме над песмама или из Посланице Коринћанима. Представа се опире класичним драматуршким принципима и тече равно, без акцената, без развоја или климакса, али тиме никако не губи на упечатљивости.  
На крају само кратки, ефектни ударци две играчице боксерским рукавицама, алудирају на вечити људски конфликт, на љубав као ринг, бол, сукоб. Сценски дизајн је ефектан, сведен, игра Ане Игњатовић на првом месту, али и Ане Дубљевић и Љиљане Тасић је посвећена, убедљива, тачна.
И ова представа Далије Аћин захтева од публике потпуну предају, посвећеност, разумевање, она не тежи атракцији, не подлеже спољашњим естетским искушењима, већ своју естетику гради и остварује изнутра. Она тражи урањање у њен ритам, а заузврат нуди врло занимљиво позоришно искуство.
Јелена Кајго, Политика, 10.03.2008.

Пројекат је подржан од стране Градског секретеријата за културу града Београда, Министарства културе Републике Србије и програма Culture 2000 Еуропске уније у оквиру Enhanced danceWEB-Europe.

www.dalijaacin.raketa.org