КО БИ ХТЕО МАМУ КАО МОЈУ?
Далија Аћин, Србија
Трајање: 40 минута
      
        Концепт и кореографија: Далија Аћин
      Извођење: Далија Аћин, Милан Марковић (real-time драматуршка интервенција аудио  материјалом), Мариса Аћин (глас)
      Видео материјали: Далија Аћин, Мариса Аћин 
      Драматуршко-концептуална  подршка: Теорија Која Хода  (Бојан Ђорђев, Синиша Илић, Ана Вујановић)
      Графички  дизајн: Мариса Аћин и Балша Гарчевић
  
Ко би хтео маму као моју?
Несвакидашња, интимна и провокативна представа „Ко би хтео маму као моју?“ базира се на преиспитивању  различитих аспеката односа мајке и детета, из перспективе детета као стално присутног  „критичког ока“. Представа се нарочито фокусира на суочавање истовремених позиција Далије  Аћин као ауторке и као мајке. Комплексност ове животне ситуације, доноси на сцену  свакодневно питање: Када си (и) родитељ, колико имаш права на сопствене животне  изборе: пријатеље какве желиш, професију, емотивне односе, стил живота…?
          Одлука ауторке да  са својом ћерком произведе представу у којој дете има активну улогу партнера, као  и гест увођења реалне животне ситуације на (јавну) сцену, говори о потреби да се  однос мајке и детета преиспита и сагледа на начине који превазилазе оквире добро-познатих  и безбедних позиција и улога.
Представа се заснива  на документарним материјалима – кућни видео из свакодневног  живота Далије и Марисе и звучни снимак интервјуа са Марисом о њеном виђењу Далије  као мајке – и, са друге стране, на Далијином плесном солоу, који настаје независно  од њиховог породичног живота. Међутим, сама представа није документарна. Сценска  поставка подразумева (парцијалну) импровизацију, у којој Милан Марковић уживо селектује  сирови материјал интервјуа, постављајући га као изазов Далијом плесном материјалу.  Ово делегирање одузима мајци/ауторки коначну контролу како над дешавањима на сцени  и тако и над интерпретацијом Марисиних изјава, остављајући могућност поигравања  са нецензурисаним снимцима, „пожељним и непожељним“ изјавама и изненадним спојевима  Далијиног плеса и Марисиних коментара.
            
          ------
          
          ДАЛИЈА АЋИН је рођена  1974. године. Дипломирала је у Балетској школи „Лујо Давичо“ и стицала знање и праксе  из области савременог плеса кроз многобројне радионице и стручна усавршавања у Европи.
Своје кореографске  радове представила је на бројним престижним фестивалима у земљи и иностранству  (Impulstanz, URB Festival, Les Particules, Tanz im August, Tanztendenzen, Mladi levi, Tjedan suvremenog plesa, Oppla, Performa, БИТЕФ, БЕЛЕФ, Инфант ...) и сарађивала са  интернационалним кореографима (Изабел Шад, Томас Лемен...).
Добитница је престижне  награде Impulstanz фестивала  -“Prix Jardin d’ Europe” (2008) као и Награде за истраживање могућности граничних позоришних области Инфант фестивала (2007) за представу “Handle With Great Care”.
Аутор је представе  за децу „Књига лутања“ (2008), која је награђена на фестивалу ТИБА и представе  „Неке врло важне ствари“ (2010), намењене бебама.
Сарађивала је са позоришним  редитељима као што су Александар Поповски, Небојша Брадић, Горан Марковић, Ања Суша, Роберт Рапоња…
 Кооснивач је и координатор Станице - Сервиса за савремени  плес, кооснивач и члан уметничког одбора Nomad Dance Academy, програма  Балканске плесне мреже.        


