| субота, 25. јун 2011. | 22.00 / Позориште младих, Велика сала |
Кореографија: Ирис Карајан
Музика: Никос Велиотис
Визуелно решење: Никос Пападимитрију
Дизајн светла и фотографије: Елизавет Мораки
Извођачи: Кара Коцали, Марилена Петриду
Трајање: 30 минута
Време ридању
Представа се бави онтологијом људске природе и њеном немогућношћу да превазиђе изражавање насиља у име цивилизације. Стављајући напоредо људско-анимално, дивље-припитомљено и починиоца-жртву, у овом делу је реч о финој линији која раздваја два контадикторна пола. Међутим, циљ дела је да представи интеракцију и однос двоје у једном узајамно искључујућем услову. Дуо који истражује околности насиља, како се оно доживљава и изражава у савременим друштвима: насиље се преображава у бол, снага у слабост, а човек у звер...
Свему има време, и сваком послу под небом има време.
Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
Библија, Књига проповедникова, 3:4
--
Ирис Карајан и Плесна трупа ЗИТА
Ирис Карајан је студирала на Грчкој државној школи плеса. Стекла је титулу мастера у Извођењу и култури: Интердисциплинарне перспективе (Голдсмитс колеџ, Универзитет у Лондону). Учествовала је у бројним семинарима у Европи, које су држали међународно признати плесачи и позоришни уметници. Као плесач сарађивала је са кореографкињом Атином Вала, плесним компанијама Me Liga Logia, Солипсизам, Amorphy.org, и била је извођач са пуним радним временом за Yelp danceco, основану 2002. године у Атини. Заједно са тимом извођача, а у режији Константиноса Хациниколауа, била је коаутор видео-плеса ΑΩ (2004). Наступала је такође, као и асистирала у кореографији, у уметничком филму Отмица Сабињанки (2005) у режији Ив Сасман и у продукцији Корпорације Руфус. Радила је као директор покрета у филму Pera apo ti limni (2006) у режији Стратоса Стасиноса и у кратком филму Apografi (2008) у режији Вагелиса Калабакаса. Оснивач је и кореограф плесне трупе ЗИТА, члан неколико плесних мрежа и организација. Њени радови У Дасос, 2003, Аутопортрет, 2005-2009, Домаће животиње, 2008, Време ридању, 2009-2010, учествовали су на неколико фестивала у Атини, Солуну, Букурешту и Лондону. Добитница је Награде Јармила Јежабкова 2010. за кореографије Време ридању и Leg Acy. Предаје кореографију на Грчкој државној школи плеса, а предавала је такође и на Академији ликовних уметности/Драмском департману Универзитета Пелопонез. Од 2008. године сарађује са тимом који пише о плесу за Фестивал Атина и Епидаур и Интернационални фестивал плеса Каламата, при чему се текстови објављују у фестивалским каталозима. Рад трупе Зита подржава Грчко министарство културе.
