| недеља, 26. јун 2011. | 18.00 / КЦНС, Сала „Трибина младих” |

Путеви
Изложба фотографија Александра Милосављевића под називом Путеви може да се прати на више нивоа који воде ка једној поруци – данас смо принуђени да се прилагођавамо и боримо са сопственим грешкама и наслеђем, али нам нико не може одузети потребу за слободом, менталним уточиштем.
Фотографије Александра Милосављевића обухватају три различита мотива које повезује присуство галеба: депонија/ђубре, људи, небо.
Симболика је очигледна, а од нас зависи како ћемо је тумачити.
Галеб је везан за просторе које насељавају људи − прати их, храни се одбаченим отпацима хране. Са променом цивилизације данас су и отпаци другачијег садржаја. Стога и галеб живи другачије. Јата ових птица нису више призор који се везује за обале и велике воде.
Брижљиво одабране фотографије мноштва птица измешаних са још већим мноштвом ђубрета, са понеким људским ликом, ухваћене брзом експозицијом фотоапарата, уводе нас у амбијент „Великог Града 2011”. На највећој београдској депонији у Винчи, на 70 хектара градског сметлишта, почетком 21. века ствара се ново станиште: фазани, голубови, јарићи... Њима се током зиме придружује више од 15.000 галебова различитих родова! Фасцинантан призор мноштва различитих јединки које проводе зиму на депонији указује на необичан правац еволуције ових једноставних птица. Та чињеница, истовремено, показује и нешто сасвим друго.
Огромна количина органског и неорганског ђубрета, која је карактеристична за савремену цивилизацију, подстиче природу да реагује. Галеб се, вођен природом, прилагођава потреби да се људска глупост што пре рециклира. И галебови и људи прилагођавају се датом окружењу у циљу рециклирања нечијег вишка, а сврха тога је елементарно преживљавање и одржање природног круга опстанка.
Из рецензије Дарке Радосављевић, историчарке уметности
--
Александар Милосављевић
Рођен у Новом Саду 1958. године. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, одсек историја уметности. Професионално се бави фотографијом од 1979. Излаже самостално и групно од 1980. године. Један је од оснивача Фонда за заштиту птица грабљивица.