СЕДМИ ДАН

ONE DAY SHOW

Седми дан 46. ИНФАНТ-а обележиле су три представе у такмичарском програму, све три одигране на климатизованим сценама Српског народног позоришта, па је публика имала шансу да нађе заклон од историјски топлог јула.

Прву представу Кар на Камерној сцени одиграла је Фекете серетлек група из Чешке републике. Шест глумаца, један сто, неколико инструмената, разна реквизита, једна врата, мало вотке и илузија може да почне. Ова инсценација базирана је на помало извитопиреној причи о Ани Карењиној, потпуно размаженој и неуротичној јунакињи током једног распеваног и пијаног посмртног чина. Кар је пред публиком представљена амбијентално, комбинујући елементе кабареа, гротеске, анимацију предмета, музику руске народне традиције и понешто локално (из државе у којој наступају, синоћ је то била песма Нишка бања).

Представа је врло разиграна и апсолутно користи све своје могућности, а до сада је на Фестивалу можда и једина која је искористила читав свој потенцијал, како употребљавајући своје елементе, тако и користећи способности ансамбла. Овај ансамбл је заиста понудио нешто што можемо подвести под алтернативни или нови театар, а све заправо користећи оно што позориште заиста и јесте, сцена и игра. Истина, ансамбл је имао једну мањкавост, нису играли на оригиналном језику, преводећи све на не тако сјајан енглески, као и по коју реченицу на српском, у захвалност публици. Тако је понеке делове било мало комликованије пратити, но, тај део треба оставити по страни и наградити читав њихов подухват. Браво, заслужују неку фестивалску награду.

Следеће сценско извођење (извођење, јер је упитно да ли се то представом може назвати) било је Северна страна из француске компаније Ан лу пур лом. Јасно се наводи у програму Фестивала да је реч о циркуским извођачима, па је питање да ли је нешто позоришно извођење самим тим што се догађа у позоришту. Чињеница да је публика имала прилику да види вештине четворице акробата за које нико не верује да је могуће извести. Али заиста су гледаоци остајали без даха гледајући испред себе невероватне могућности људског тела и такав подухват недвојбено треба похвалити и дубоку му се поклонити. Приказане вештине као такве публика прима као сценску уметност, али унутар себе овај чин нема јединство и кохерентност као једно од услова да би неки позоришни чин сматрао представом било које врсте.

Дакле, сцене су уствари биле тачке са превише репетиције, па тако нема ни много вероватноће да можемо причати о плесној представи. То се на крају овог извођења и показало тачним, јер је публика почела сваку нову тачку да награђује аплаузом и одушевљењем. Истина, овај акробатски перформанс на неки начин прати тему овогодишњег ИНФАНТ-а У потрази за људскошћу, јер ова четири извођача преиспитују своју надљудску снагу и могућности свог тела и ума. У том домену овај чин је је коресподирао са темом Фестивала и фестивалском публиком.

Крај седмог дана публика је имала прилику да види плесну представу Енхедуана палестинске уметнице Аштар Муалем. Енхедуана говори о тридесет миленијума старом положају жене на Блиском истоку, од кад су биле богиње, свештенице и уметнице пред којима су сви ничице падали, до тренутног, свима познатог, стања жене на овом поднебљу. Како се наводи у програму ова представа спаја дисциплину плеса на свили, плеса и перкусионизма. Заиста можемо говорити о плесној представи, јер уметница у свакој сцени нуди знак, који се прима и јасно кореспондира са темом која се обрађује. Осим плеса, Аштар се публици обраћала помоћу поезије и неких монолога, који нису вишак, али је читава тема била сасвим јасна и без њих. Сасвим каректан позоришни чин.

Стефан Тајбл