На вуковом трагу

Позориште младих, Србија

По причи „Зов дивљине“ Џека Лондона

Редитељ: Јакуб Максимов

Драматург: Јакуб Максимов, Каролина Арандиа

Дизајн сцене и дизајн костима: Каролина Арандиа

Дизајн и креација лутака: Марек Штербак, Вјачеслав Зубков

Композитор: Лазар Новков

Играју: Јелица Глигорин, Неда Даниловић, Славица Вучетић, Алекса Илић, Саша Латиновић, Слободан Нинковић, Дејан Шарковић

Инспицијент – суфлер: Снежана Велимировић

Светло мајстор: Ратко Јерковић

Тон мајстор: Милош Ромић, Александар Младеновић

Декоратери: Славко Карапанџа, Зоран Микић, Бобан Тороман

Гардероба: Драгица Вуксановић

Шминка: Горислав Видаковић

Израда сценографије: Никола Комазец „Мини бис” Београд

Технички сарадник у радионици Позоришта младих: Милорад Шешум

Технички консултант: Роса Валбрехер

Израда костима: Никодинка Фолић

Стручни сарадник за израду костима: Милица Грбић Комазец

Лектор: Саша Латиновић

Фотографија и видео: Срђан Дорошки

Дизајн плаката и програмске књижице: Една Мачковић

Набавка: Гордана Илић

Сараднице у маркетингу: Драгана Микић, Зорица Савић

Организатор: Ивана Цвејанов

Трајање: 60`

Позориште младих основано је 1932. године као Луткарско позориште, при Соколском друштву у Новом Саду. Позориште је настало из Соколске секције луткара, која је формирана 1930. године, уз велику подршку старешина Сокола, др Владимира Белајчића и др Игњата Павласа. Под именом Војвођанско позориште лутака почело је да ради одмах по завршетку Другог светског рата, али уз велике тешкоће. Уследила је промена имена у Градско позориште лутака, затим Позориште лутака, да би 1968. Позориште добило свој данашњи назив. Позориште младих је прво луткарско позориште у Србији и Војводини.

За више од осам деценија постојања на сцену је постављено више од 300 наслова, одиграно више од 20.000 представа, а видело их је близу 3 милиона гледалаца.

За свој рад Позориште младих добило је низ признања и награда, како на домаћим, војвођанским и републичким, тако и међународним смотрама и такмичењима.

На вуковом трагу је ауторска адаптација чувеног романа „Зов дивљине” Џека Лондона. То је позоришна композиција за шест глумаца, једног бубњара, десет микрофона, четири пса и једног јелена. Она говори о кућном псу који је био украден и продат за рад у провинцији Јукон у Канади током  „Златне грознице” на Клондајку. Дакле, Бак се враћа на место где су корени његове расе. Бакова авантура је пуна невоља и изненађења – изазваних не само непознатим окружењем, већ и буђењем његовог до тада непознатог духа.

Bak, dobro odgajan pas guste dlake, živeo je u velikoj kući u sunčanoj dolini Santa Klara. Živeo je srećnim životom i ništa mu nije nedostajalo.

Sve dok.

Zašto je ovde tako hladno? Kakva je to bela stvar što s neba pada na moju njušku?

Kuda to svi žure? Koja je to životinja čudnog mirisa? Zašto me opasuju kaiševima? A šta to zavija u daljini?

Јакуб Максимов