Оптимистичка фарса...
Упркос окружењу у којем живе њени јунаци и упркос ситуацији која боли и упозорава, представа „Можемо ми тако до судњега дана“ провејава игром и фасцинира радошћу живљења. Инфантилна глумачка игра две младе глумице доноси нам ликове у оквирене у два типска обрасца: једног који прогони и другог који бива прогоњен.
Једноставним глумачким интерпретацијама два света цизелирана су доминуциозности, ДИС-курс артикулисан, мимика лица у сваком тренутку дисциплинирана. Њихова лица не траже образине, већ сама постају маске са слојевима своје раскошне буфонеријеиклаунерије, попут бине свих бивших улога, што попут слојева шминке граде те смешно-трагичне-апсурдне ликове. „Новији“, оптимистичко, отворено, заиграно, а „Старији“ – рањиво, малодушно и бојажљиво. Речју, тандемски и партнерски више него допадљиво...
--

Позориште Дис основано је 1991. године са циљем афирмације позоришне културе младих. Оригиналним приступом, репертоаром и начином функционисања постало је један од најпопуларнијих ансамбала у Босни и Херцеговини. Као независна позоришна кућа успело је да реализује 83 различита пројекта са преко 1250 репризних извођења.
Дис театар је учествовао на значајним позоришним фестивалима и редовније гост позоришних манифестација. Делује у својој позоришној сали са 200 места, има редован репертоар, а ансамбл сачињавају млади уметници и студенти како уметности тако и других студијских програма.

Бранислав Илић (Мостар, 1972), дипломирао је на Академији за позориште, радио, филм и телевизију (AGRFT) у Љубљани, стално запослен и ангажован у Канади.

Новица Богдановић (Бања Лука, 1970), завршио је глуму у Нишу, у класи проф. Миме Вуковић Курић, а примењену театрологију у Прагу, у класи проф. др Павела Кохута, где је и специјализирао драмску терапију.
До сада је режирао 37 представа у позориштима у Бањалуци, Приједору, Санском Мосту, Градишци, Костајници, Новом Граду, Бреши, Милану (Италија), Прагу (Чешка).
Аутор је филмова „Суботом имам брата“ (2003) и „Правда“ (2006), те позоришних текстова „Нека им је у рају од бога насеље“, „Завера“, „Прељубници“, „Прича из комшилука“.
Добитник је награда за режију на позоришним фестивалима у Карловим Варима, Таргу Мурешу Берлину, Београду, Битоли… Од 2002.године, у својству уметничког директора стално је запослен у бањалучком позоришту младих Дис, где се у потпуности посветио раду са младим глумцима. Живи у Бањалуци.

Матилда Тудори, студирала је модерни плес у Паризу, у класи Жерома Ендрјуса, и усавршавала се у буто плесу (Јапан) и плесу контакт импровизације. Од 1980. године делује као плесни педагог.
Уметничка директорка позоришта Мурата у Венецији постала је 2002. године.
Режирала је и потписала кореографију бројних представа плесног позоришта, од којих су оне настале у сарадњи са Јутакеом Такеијем и Пакијем Зенаром извођене на Бијеналу у Венецији. Живи у Венецији.